Mladi koji se zaposle tokom studiranja trude se da zadrže posao, koji im često oduzme puno vremena, pa nerijetko zapostave studije ili čak napuste fakultet.
Dok je u zemljama zapada uobičajeno da studenti rade još od prve godine fakulteta, čak za takve postoje i programi na fakultetima, većini studenata u Srpskoj studiranje je jedino zanimanje.
Rijetki su oni koji odrade honorarni posao kao što je konobarisanje, posao hostese u marketima ili povremneo čuvanje djece.
Ako se desi da im zbog plaćanja školarine zatreba ozbiljniji posao, često imaju novac da plate fakultet, ali ne i vremena da idu na predavanja i uče.
Baš ovakva situacija desila se Nikolini S. (27) studentkinji Mašinskog fakulteta u Banjaluci.
– Roditelji nisu mogli da mi plaćaju i studije i stanarinu, pa sam vikendom radila kao pomoćnica u frizerskom salonu, dok mi gazdarica nije ponudila stalan posao. Sada radim i učim koliko stignem, svakako mi je posao bitniji, jer znam da mi je on omogućio da plaćam stan i živim, dok nisam sigurna da li bi mi to omogućila i diploma – kaže Nikolina za EuroBlic.
U zemlji u kojoj diploma nije garancija, svaka prilika mora se iskoristiti, smatra Banjalučanka Branka Ljoljić (25), koja je na drugoj godini fakulteta prihvatila ponudu za posao.
Iako posao u jednoj fabrici nema veze sa novinarstvom koje studira, htjela je, kaže, da roditeljima olakša i sama plati školarinu. U istoj firmi radi već treću godine, fakultet još nije završila, jer je teško naći vremena za oboje.
– Kad radiš i studiraš na sve strane te čekaju obaveze. Može se, ali je teško. Upisujem završnu godinu fakulteta i nadam se da će mi diploma donijeti neko bolje radno mjesto – kaže Branaka, koje je nekada učila do pet ujutu, a u sedam ustajala da ide na posao.
Sa posla na ispite trči i Darija Komarniciki, kojoj je fakultet bitan, ali joj je prioritet ipak posao koji voli da radi i u kom želi napradovati.
– Dođem sa posla umorna i moram da učim, a to zna biti jako naporno. Biti redovan student i raditi je nemoguće, zato treba tražiti opcije za vanredno studiranje ili preći na privatne fakultete na kojima su profesori susretljiviji – kaže Darija, koja studira menadžment i radi u agenciji koja šalje studente na razne programe u inostranstvo.
Posao je jedan od čestih razloga prelaska studenata sa državnih na privatne fakultete, jer državni fakulteti, kažu mladi, nemaju milosti prema zaposlenim studentima, osim opcije venrednog studiranja koja košta i do četiri puta više.
Aleksej Đurđević (25) student završne godine novinarstva na Fakultetu političkih nauka, nije prešao na privatni fakultet, ali je na neki način odustao od državnog.
Tražeći praksu, našao je posao koji voli više od novinarstva, te kaže da je marketing definitivno ono čime želi da se bavi.
– Imati posao tokom studija nikad nije bilo lakše, jer ako si te sreće da nađeš posao dok studiraš, fakultet više i ne posećuješ. Naravno, ovo ne podrazumijeva odlaske na fakultet dva puta godišnje kada trebaš ponovo da upišeš semestre koje si obnovio jer si našao posao, ali u praksi si istovremeno i student i zaposlen – kaže Đurđević koji je zaposlen u marketinškoj agneciji.
Svi ovi mladi ljudi imaju različite priče, ali sa sličnim porukama, da je sigurnije čuvati posao i iskoristiti svaku priliku, jer u gradu sa desetine hiljda diplomaca na birou, diploma više nije grancija ni za šta.
Honorarni poslovi
– Neću da sjedim kod kuće i tražim od roditelja dvije marke za kafu, ako sam sposobna i mogu sama da zaradim – kaže Nataša Bursać, student politikologije, koja honorarno predaje djeci engleski jezik.
Kaže da se zna desiti da je pretrpana obavezama, ali da se sve može stići kada se dobro organizuje.
– S obzirom na to da je honorani posao u pitanju i da radim par sati dnevno, nije se teško prilagoditi. Stignem i učiti, ali i zaradim sebi pristojan džeparac – dodaje ona.
(EuroBlic)
